Organsko modelovanje – Sve traženija profesija u industriji filma i video igara

Organsko modelovanje je grana digitalne umetnosti, koja vam dozvoljava da kreirate i oblikujete trodimenzionalne likove koje ste zamislili. Pored toga što pušta mašti na volju, ova profesija je i veoma popularna i tražena.

Efekat organskog modelovanja je ogroman i verovatno niste ni svesni da ova veština oblikuje vaš profesionalni i svakodnevni život. Postoje industrije koje se danas ne mogu zamisliti bez upotrebe trodimenzionalnih modela, a to su prvenstveno industrija zabave (odnosno filmovi, animacija, računarske igre), medicine (hirurgija) i prerađivačka industrija. Prema rečima stručnjaka, 3D modelovanje dovelo je do pojave virtuelne kinematografije gde pokreti simulirane kamere nisu ograničeni zakonima fizike. Dakle, za kompjuterski generisane slike nije potrebna fizička kamera, već se manipuliše virtuelnom kamerom u 3D okruženju.

Što se tiče televizijskih serija, prema platformi Concept Art Empire, produkcija serije „Igra prestola“ bila je jedna od onih koje su maksimalno koristile 3D modelovanje. Zajedno sa animacijom, oni su osmišljavali sve za maketu svake epizode ​​pre snimanja. Verovatno jedan od najpoznatijih 3D modelovanih ili animiranih filmova je Avatar. Dinosaurusi u filmovima o parku iz doba Jure, zmajevi iz Vesterosa, storenja kakav je King Kong su takođe 3D modelovani od nule.

Zanimanje 3D umetnika privlači sve više kreativnih ljudi: umetnika, ahitekata, vajara. U savladavanju ove veštine pomaže talenat, ali rad na projektu zahteva i upornost, a za postizanje rezultata potrebno je mnogo vremena. Da biste dobili veliku platu, potreban vam je impresivan portfolio, a da biste ga popunili, potrebne su vam najmanje dve do tri godine iskustva.

Takođe, postoje programi koje morate da savladate i iskustvo koje treba da steknete kako biste bili konkurentni na tržištu. Ali, nije to toliko teško uz kvalitetnu edukaciju i predavače koji umeju da vam prenesu znanje i primere iz poslovnog sveta, od zahteva klijenata do slobodnih kreacija.

Miloš Vuković - ZBrush
Miloš Vuković - 3D model via ZBrush

Šta je 3D organsko modelovanje?

Organsko modelovanje je deo šireg pojma 3D modelovanja. Razlika je u tome što se 3D modelovanje odnosi na kreiranje bilo kojih trodimenzionalnih oblika, dok je organsko modelovanje kreiranje živih bića. Međutim, granica između organskog i modelovanja neorganskih  površina ne može jasno da se utvrdi, te je najbolje objasniti obe oblasti.

Modelovanje tvrde površine ili hard surface modeling se naizgled čini manje kompleksno od organskog modelovanja, mada u praksi to nije tako, jer i tvrdi modeli umeju da budu izuzetno kompleksni i složeni. Ova grana modelovanja je prisutna u arhitekturi, inženjerskom produkt dizajnu i automobilskoj industriji, ali je zastupljena i u industriji zabave – kao što su filmska industrija i industrija video igara.

Objekti sa kojima se radi pri hard surface modelovanju zahtevaju isti nivo pažnje prema detaljima kao i organski modeli. Najjednostavniji primeri ovoga mogu biti nabori u zavesi ili mekane obline plišane fotelje, ali sežu do kompleksne robotike i digitalnih okruženja za koje je, pored same veštine modelovanja, potrebno i opšto znanje dizajna i same strukture mehanike koja se replicira.

Pod organskim modelovanjem spada izrada statua čoveka ili životinje, kao i, naravno, sve biljke, drveće, insekti, i i vanzemaljska stvorenja. Međutim, kada se posmatra način na koji se kreira model, i rad na bilo kojem modelu sa naborima i pregibima se takođe može klasifikovati kao organsko modelovanje. To mogu biti polja lave, posečena stabla, isklesane površine, arhitektonski ukrasi itd. Zbog toga je granica hard surface i organskog modelovanja i dalje zamagljena, ali se zbog lakše komunikacije sa klijentima i dalje insistira na njihovoj razdvojenosti. Neki 3D umetnici prave sve automobile, neki samo ljude, a neki uživaju u arhitekturi. Razdvajanje između organskih i neorganskih modela pomaže klijentima da razjasne sa kojim modelom im je najugodnije da rade. Na primer, ako klijent traži vizualizaciju pri izgradnji proizvoda, tražiće modelara koji radi sa neživim modelima, a ako mu je potrebna životinja za video igru, znaće da treba da traži organskog modelara.

Ukoliko ste umetnik koji promoviše svoje veštine, u svom portfoliju obavezno navedite koji je tip 3D modelovanja vaša jača strana i u čemu imate najviše iskustva.

Crater Studio - 3d model kreiran za reklamu Wizards 101

Anatomija predstavljena u poligonima

Kao 3D artist specijalizovan za organsko modelovanje, morate da budete upoznati sa suštinom anatomije modela.

Baviti se organskim modelovanjem zahteva pravilno razumevanje anatomije i topologije iz stvarnog života, jer u ovom poslu modelujete živa bića. Obično su to ljudi i životinje, a nekada mogu da budu kreacije iz mašte. Poznavanje anatomije je potrebno u ovom početnom procesu jer ćete često graditi anatomiju modela od nule. Lako upasti u zabludu da mišićni ili koštani sistem nije bitan jer se tehnički ne vidi, ali upravo slabo poznavanje anatomije dovodi do toga da delovi tela “plutaju” po površini. Ovo je česta početnička greška koju je samostalno teško definisati bolje od “nešto ne štima” i koja se najefikasnije ispravlja uz ruku i savet stručnjaka.

Svaki 3D model se sastoji od određenog broja poligona, dok se svaki poligon sastoji iz tačaka (vertex – vertices), i ivica (edge – edges). Ceo skup poligona i njegov tok se naziva geometrija, to jest, tok geometrije. Dodavanjem, oduzimanjem i manipulacijom postojećih poligona oblikujemo ovu geometriju u željenu formu. Što je više poligona, to je model kompleksniji, to jest, moguće je napraviti više detalja. U zavisnosti od uloge modela broj poligona varira.

Ako je model namenjen za film, broj poligona će biti značajno veći nego što bi bio u video igri. Imajući u vidu da je rad sa kompleksnijim modelima računarski zahtevniji, razumljivo je zašto modeli za video igre imaju manji broj poligona – računar mora da obrađuje podatke modela u realnom vremenu, to jest svake sekunde koje igrač igra, nasuprot kod filmova gde ih je potrebno obraditi samo jednom. Pored ovoga, pokretljivost karaktera predstavlja još jedan faktor koji značajno utice na proces modelovanja. Ako će model biti animiran, sama struktura i tok njegovih poligona (topologija) mora biti kreirana na odredjeni način sa posebnom pažnjom posvećenom na pokretljive delove modela. Ovo je veština koju modelar najbolje uči kroz iskustvo i repeticiju; svaki model je jedinstven i broj rešenja je raznovrstan.

Naoružani znanjem anatomije i usmereni ulogom modela, sledeći korak je odabir radnog okruženja za njegovu kreaciju. Iako se organski modeli mogu napraviti u standardnim 3D softverskim paketima kao Maya, 3ds Max ili Blender, primena softvera za digitalno vajanje je visoko preporučena, a čak često i neizbežna. Nevezano da li je model za video igru ili film, efikasnost, detaljnost i fleksibilnost koju pružaju programi za vajanje su nezamenjivi. Vajanje (sculpting) podrazumeva deformaciju “digitalne gline” sa četkicama. Veliki dijapazon četkica daje brži i detaljniji rezultat nego standardne tehnike modelovanja. Kombinovanje ovog sa primenom grafičke table za digitalno crtanje (pen pressure sensitive tablets) doprinosi imerziji umetnika u svoje delo.

Teško je pričati o programima za digitalno vajanje, a ne spomenuti višegodišnji industrijski standard ZBrush, proizvod developera Pixologic. Nedostižan u svom algoritmu za obradu modela sa ekstremno visokim brojem poligona, ZBrush je nemilosrdno kritikovan po svom interfejsu, od početnika, kao i od profesionalaca u industriji. Iako se pretežno koristi za ogransko modelovanje, Pixologic je u poslednjih par godina uložio veliki trud u razvitak alatki za neorgansko modelovanje, pa čak i simulaciju tkanine. Za razliku od standardnih 3D paketa, gde je brojna kompeticija uvek bila prisutna, ZBrush je držao titulu industrijskog standarda, koju je tek nedavno softver Blender uspeo da uzdrma.

Poznavanje ZBrush programa i anatomije su osnove modelovanja, dok se napredne veštine stiču daljim praktikovanjem tog znanja u praksi kreiranja likova.

Milica Toševska - rad sa kursa Organic Modeling

Zašto je ova pozicija danas tako tražena

Organsko modelovanje popularno među stvaraocima i ljubiteljima kompjuterske grafike zato što pruža mogućnost da postignete fotorealistične i hiperrealistične rezultate primenjive u industriji filmova, video igara ili animacije. Vešti umetnici mogu da pređu iz industrije video igara u industriju filma i nazad, iako postoje različita tehnička ograničenja.

Velike korporacije poput Facebooka, Googla, Amazona i Netflixa godišnje izdvajaju milijarde dolara za razvoj tehnologija virtualne stvarnosti i stvaranje sadržaja koji podržava 3D grafiku, te su brojna zanimanja iz ovih oblasti sada izuzetno tražena. Kreiranje organskih modela počinje da se traži u sve više sektora i ukoliko želite da se obrazujete u ovoj sferi, požurite dok profesija ne dobije konkurenciju.

Kursevi iz organskog modelovanja u našoj školi namenjeni su početnicima, kao i iskusnim digitalnim umetnicima koji će kod nas usavršiti napredne veštine. Za apliciranje za posao organskog modelara u domaćim kompanijama preporučljivo je da pređete oba kurikulima – koje sada možete upisati i u okviru akreditovanog obrazovnog programa 3D Character and Organic Modeling nakon čega dobijate uverenje o stečenoj kompetenciji koje izdaje Agencija za kvalifikacije pri Ministarstva prosvete.


Pročitajte više detallja o pomeutim obrazovnim celinama:
Organic Modeling I – ZBrush (početni)
Organic Modeling and Texturing II (napredni)
3D Character and Organic Modeling (akreditovani program)

 

Autorka: Bosiljka Đikanović
Stručna saradnica: Lorena Ignjatović Ivanović